Kako Wallet kartice zaista rade

Počnite od kase. Treba da prepoznate karticu, evidentirate kupovinu koja donosi pečat i gostu pokažete novo stanje. Imajte te zadatke na umu kada procenjujete Wallet program. Lepo prikazana kartica pokazuje kako će program izgledati. Zasebno tražite da vidite šta se događa kada dodate pečat, ispravite grešku i izdate nagradu.

Appleov vodič opisuje karticu kao kopiju evidencije sa vašeg servera, pri čemu bar-kod obično upućuje na tu evidenciju. To je dobra polazna tačka: karticu posmatrajte kao prikaz članstva, a evidenciju lokala kao mesto za proveru stanja. Pogledajte Appleovo objašnjenje veze između bar-koda i evidencije.

Gost odlučuje da doda karticu

Apple predviđa deljenje kartica putem sajta ili imejla, bez obavezne instalacije aplikacije vašeg lokala. Korisnik mora da vidi i odobri karticu pre dodavanja. Poslat link je zato poziv da se kartica sačuva; sam po sebi ne potvrđuje da je sačuvana. Ta razlika je navedena u vodiču Distributing Passes.

Google opisuje link Add to Google Wallet koji možete postaviti na sajt, u imejl ili SMS. Dodavanje preko tog linka zahteva prijavu na Google nalog. Taj uslov odvojite od eventualnog naloga koji traži vaš program: prijava na Google i učlanjenje u program lokala nisu isti korak. Postupak je opisan u Googleovom vodiču za izdavanje kartica preko veba.

Za svoj lokal pripremite stranicu za učlanjenje sa jasnim objašnjenjem nagrade i odgovarajućim dugmetom za dodavanje. Ako na šank stavite QR kod, neka vodi na tu stranicu. Tokom probe pređite ceo put na telefonu kakav će gost koristiti, uključujući ponovno otvaranje već sačuvane kartice. Proveravajte završen postupak, a ne samo da li se stranica učitava.

Napišite uputstvo koje može da pročita neko ko stoji u redu. Objasnite šta se skuplja, gde kartica važi i šta gost pokazuje pri sledećoj poseti. Predvidite pomoć za onoga ko zastane usred postupka. Zaposleni ne treba da nagađa da li poseta stranici, učlanjenje u program i kartica sačuvana u aplikaciji Wallet predstavljaju istu stvar u izveštaju koji gleda.

Šta lokal zapravo izdaje

Appleov paket kartice sadrži strukturirane podatke i slike. Identifikator vrste kartice i serijski broj zajedno određuju konkretnu karticu; ažurirana verzija zadržava taj par. Google opisuje zajednički Class i pojedinačni Object: obrazac i konkretnu karticu. To su različiti načini da platforma razlikuje program od članske kartice. Izvori su Appleov vodič za format i Googleov pregled postupka.

Tražite od dobavljača programa da pokaže gde se čuva evidencija člana i kako je povezana sa izdatim karticama. Uključite i postupak zamene kartice. Zapišite kako zaposleni pronalazi postojeće članstvo i kako razlikuje vraćanje pristupa tom članstvu od novog učlanjenja. Očuvanje tačnog broja pečata proverite u konkretnom sistemu koji ćete koristiti.

Jednako precizno osmislite ono što gost vidi na kartici. Naziv lokala, trenutno stanje i sledeću nagradu prikažite tako da ih razume bez pomoći zaposlenog. Odredite kako se prikaz menja kada je nagrada spremna i nakon njenog korišćenja. Pročitajte tekst u svakoj od tih faza. Ako kartica pokazuje stanje, ali gost mora da nagađa koju nagradu mu to stanje donosi, prvo popravite objašnjenje. Tek onda nastavite sa izgledom kartice. U probu uključite i nazive nagrada koje zaista nameravate da ponudite u lokalu.

Pratite evidenciju članstva od kase do kartice. Na svakom koraku tražite rezultat koji možete da proverite.

Kako se menja Apple kartica

Za Apple karticu koja podržava ažuriranje izdavalac navodi adresu veb servisa i token za autentifikaciju. Uređaj se prijavljuje za izmene. Kada se podaci promene, server šalje push signal; uređaj potom traži promenjene kartice i preuzima njihove nove verzije. Samo stanje se, dakle, preuzima naknadno. Apple opisuje taj redosled u dokumentu Adding a Web Service to Update Passes.

Arhivski vodič objašnjava zašto push služi kao signal: dostava nije garantovana, a više obaveštenja može biti objedinjeno. Zasebno opisuje poruke o promeni vrednosti polja. Ažurirano polje i vidljiva poruka zato se proveravaju odvojeno. Pogledajte Updating a Pass. Rad na kasi nemojte zasnivati na obećanom vremenu dostave koje niste proverili u svom probnom radu.

Pri probnoj kupovini prvo potvrdite da je pečat evidentiran u sistemu lokala. Zatim pogledajte karticu. Ako se stanja razlikuju, proverite kako zaposleni dolazi do poslednjeg stanja bez dodavanja još jednog pečata. Uvežbajte objašnjenje koje ćete dati gostu. Tražite tačno i proverljivo evidentiranje kupovine, uz jasan postupak kada prikaz na telefonu kasni.

Kako se menja Google kartica

Google omogućava izmene klase ili pojedinačnog objekta kartice preko API-ja. Izmena klase utiče na kartice koje je koriste, dok se izmena objekta odnosi na određenu karticu. Vodič razlikuje update, koji zamenjuje resurs, i patch, koji menja dostavljena polja. Za stanje člana tražite prikaz izmene pojedinačnog objekta. Postupak je u Googleovom vodiču za ažuriranje.

Google dokumentuje i obaveštenja za izmene podržanih polja, uključujući stanje poena. Ona zahtevaju odgovarajuće podešavanje zahteva i korisnikovu dozvolu za obaveštenja; ne podrazumevaju se pri svakoj izmeni. Menjanje podatka i zahtev da Wallet obavesti korisnika o toj promeni zasebni su koraci. Pogledajte Trigger Push Notifications.

Iste radnje isprobajte na obe platforme. Dodajte pečat, poništite pogrešno dodat pečat i iskoristite osvojenu nagradu. Posle svake radnje uporedite stanje na kasi sa stanjem na kartici. Za obe platforme koristite isti spisak očekivanih rezultata. Prikaz može da bude drugačiji, ali pravilo za nagradu i konačan broj pečata treba da se poklapaju.

Prikaz na zaključanom ekranu zavisi od relevantnosti

Apple: mesto, odgovarajući datum ili oba

Apple omogućava unos podataka o relevantnosti kako bi sistem prikazao karticu na zaključanom ekranu. Aktuelni vodič opisuje lokacije i datume, uz relevantnost po datumu za karte za ukrcavanje, događaje i generičke kartice. Za kartice prodavnice traži lokacije kada se navode podaci o relevantnosti. Pogledajte Showing a Pass on the Lock Screen.

Aktuelni Appleov format dokumentuje i relevantDates, kojim se opisuje relevantan datum ili vremenski interval. Time se daje kontekst u kom je kartica korisna, a ne obećanje da će reklamna poruka stići u izabrani sat. Lokacijsku relevantnost kartice prodavnice nemojte predstavljati kao zakazani alarm. Polja su opisana u referenci Pass.RelevantDates.

Google: obaveštenje u blizini, uz dozvole

Googleova funkcija za obaveštenja u blizini zahteva uključena obaveštenja i stalno dozvoljen pristup preciznoj lokaciji za Wallet. Google određuje radijus, potrebno zadržavanje i tekst obaveštenja. Polje merchantLocations sadrži lokacije lokala; izdavalac ne bira garantovani trenutak prikaza. Pogledajte uslove za obaveštenja u blizini.

Referenca MerchantLocation opisuje obaveštenje dok je korisnik u blizini i njegovo sklanjanje po izlasku iz te oblasti. Starije polje locations je zastarelo i ne podržava pokretanje lokacijskih obaveštenja. To izričito piše u referenci LoyaltyObject. Postojanje lokacije u podacima zato nije dovoljno da zaključite da je funkcija podešena.

Prilikom podešavanja proverite koordinate lokala i pažljivo opišite očekivano ponašanje. Tražite od dobavljača da razdvoji prikaz relevantne kartice, obaveštenje o promeni stanja i posebnu reklamnu poruku. Zabeležite podešavanja korišćena tokom demonstracije. Tako ćete zaposlenima dati upotrebljivo objašnjenje, umesto uputstva da ponovo prolaze pored ulaza dok se nešto ne pojavi.

Šta se događa pri skeniranju bar-koda

Googleova referenca za bar-kod razlikuje format, kodiranu vrednost i opcioni prateći tekst. Kod predstavlja podatak koji vaš sistem treba da protumači. Apple takođe opisuje identifikator za pronalaženje evidencije. Izaberite vrednost koju sistem prepoznaje i proverite je skenerom koji ćete koristiti. Izvori su Googleova referenca Barcode i Appleovo uputstvo za bar-kodove.

Pre izbora uređaja odredite šta uspešno skeniranje treba da pokrene. Da li otvara evidenciju člana, dodaje pečat posle potvrde zaposlenog ili prikazuje nagradu spremnu za korišćenje? Neka te radnje budu namerne. U probu uključite slučajno ponovljeno skeniranje i proverite da ponovni pokušaj zaposlenog sam po sebi ne dodeljuje ili troši nagradu dvaput.

U okviru iste probe napišite rezervni postupak. Proverite kako zaposleni treba da postupi kada kod ne može da se očita ili nema veze sa sistemom. Ako dopuštate naknadnu ispravku, odredite šta se beleži i ko je odobrava. Svaki predlog za rad bez interneta posebno demonstrirajte, zajedno sa kasnijim usklađivanjem evidencije.

Dogovorite i ko će brinuti o programu nakon početne demonstracije. Odredite kontakt za netačno stanje i neuspešno ažuriranje, pa pitajte dobavljača koji podaci su mu potrebni za proveru problema. Zadržite probno članstvo za proveru izmenjenog pravila ili drugog skenera. Te provere vežite za stvarne promene programa i unapred zapišite očekivani rezultat. Zaposlenima dajte kratak postupak prijave problema: koju su radnju pokušali, šta je pisalo u sistemu i šta su videli na kartici. Od njih tražite precizan opis, bez obaveze da sami utvrde gde je tehnička greška nastala.

Proba koja ima smisla za vaš šank

1. Prođite učlanjenje preko stvarnog linka dostupnog na šanku, sačuvajte karticu i ponovo je pronađite bez podsetnika.
2. Dodajte probni pečat, uporedite evidenciju sa prikazanim stanjem, pa poništite taj pečat.
3. Osvojite i iskoristite probnu nagradu, pa pokušajte da je iskoristite još jednom.
4. Isprobajte dogovoreni rezervni postupak i vraćanje pristupa članstvu. Proverite za koje radnje je potreban rukovodilac.
5. Proverite prikaz u blizini uz zabeležena podešavanja, odvojeno od provere rada kartice na kasi.

Tražite ove demonstracije pre nego što prihvatite program za svakodnevni rad. U konačnom uputstvu objasnite ko izdaje karticu, ko čuva evidenciju nagrada, šta skeniranje odobrava i kako novo stanje stiže do telefona. Kada to zapišete, sledeću osobu za šankom možete da obučite za konkretan posao, bez predavanja o tehnologiji koja stoji iza kartice.